Pišem bez kraja i početka...dok me muze ne izdaju...

Obris...

I jutros opet... ni od kud, obasjana jutarnjim zracima sarena laza...obris njenog levog ramena na mom jastuku...i kunem se, na tren osetih miris...
I tako najcesce pocne dan...umorne ruke trljaju sanjive oci u neverici...umesto jutarnje mantre...njeno ime na usnama...

Harlekin.

Dobrodošao oktobre u moje zeleno oko.


Opet se šunja oktobar…
Okolnim ulicama leta ulazi u moju sobu. Taj miris jeseni nekako bez greške ima u sebi onu setnu notu, kada nakrivljene glave šetaš gradom sa bećarskim osmehom na licu, odmeravajući korake Zmaj Jovinom…
Jesen…I ove ću godine pokupiti prvo kestenje u parku iza Banovine i nosi ću ih u dzepovima cele zime, kažu vadi negativnu energiju, a kad ljudi kažu… mora da je tako.
Mi Novosađani volimo jesen. S’jeseni obično potrpamo u fijoke sve ružne stvari I nekako prelomimo da je ipak u redu oprostiti. S’jeseni smo obično melanholični. S’jeseni se sećamo bake, dede, detinjstva na selu, kaldrme I mirisa  posle kiše, ringlova, naravno komšijskih, nezrelih trešanja i stomačnih problema…
I tako…oktobar je stigao, doveo jesen, bez mnogo pompe, ni nalik uobrzenom, precenjenom letu…
Dobrodošao oktobre u moje zeleno oko.

HarlekiN

Pomalo tuzna…sa osmehom u uglu usana, umesto vecernje mantre... spremam se na put u zemlju carobnjaka,harlekina I dobrocudnih zmajeva…I nocas cu te traziti na tvojoj strani kreveta…necu spavati…nema tvog ramena da tuge odmore…

HarlekiN
LJUBAV





Ovo je pesma za tvoja usta od visanja i pogled crni:
Zavoli me kad jesen duva u pijane mehove
Ja umem u svakoj kapiji da napravim juni
I nemam obicne srece, i nemam obicne grehove.

Podelicu sa tobom sve bolesti i zdravlja
Zavoli moju priliku sto se tetura niz dan
Sutra nas mogu sresti ponori ili uzglavlja
- svejedno. Lepo je nemati plan.

Lepo je ne biti ni cinovnik ni doktor.
Uputi telegram mom ocu:"Postoji tuzna divota
Vas sin ne ume ljude da spasava od smrti,
On, znate, spasava - od zivota..."

Zavoli trag mog osmeha na rubu case, na cigareti
I blatnjav hod duz ulica koje sigurno nekud vode
Bicemo suvise voljeni ili suvise prokleti
Budi uz mene kada odem...

Mika Antic