Opet se šunja oktobar…
Okolnim ulicama leta ulazi u moju sobu. Taj miris jeseni nekako bez greške ima u sebi onu setnu notu, kada nakrivljene glave šetaš gradom sa bećarskim osmehom na licu, odmeravajući korake Zmaj Jovinom…
Jesen…I ove ću godine pokupiti prvo kestenje u parku iza Banovine i nosi ću ih u dzepovima cele zime, kažu vadi negativnu energiju, a kad ljudi kažu… mora da je tako.
Mi Novosađani volimo jesen. S’jeseni obično potrpamo u fijoke sve ružne stvari I nekako prelomimo da je ipak u redu oprostiti. S’jeseni smo obično melanholični. S’jeseni se sećamo bake, dede, detinjstva na selu, kaldrme I mirisa posle kiše, ringlova, naravno komšijskih, nezrelih trešanja i stomačnih problema…
I tako…oktobar je stigao, doveo jesen, bez mnogo pompe, ni nalik uobrzenom, precenjenom letu…
Dobrodošao oktobre u moje zeleno oko.
HarlekiN
Нема коментара:
Постави коментар